Moj problem je strah, nekad do te mere jak da me potpuno parališe. Strah od budućnosti, od neizvesnosti, od toga da ću ostati bez ljubavi i podrške muškarca kojeg volim. Kao dete od 8 godina sam izgubila oca i mislim da moja nesigurnost i strah od nedostatka podrške datira od tada. Ne znam da li je bitno još nešto napisati iz mog ličnog života, ali evo ja ću reći da sam razvedena, majka 7.godišnje devojčice, podstanar i bez stalnih primanja. U vezi sam s muškarcem s kojim imam dobar odnos i doživljavam ga kao savršenog partnera za život. Međutim, on je u velikim materijalnim problemima zbog kojih je pod stalnim stresom koji dalje uzrokuje probleme sa visokim krvnim pritiskom. Zbog tog njegovog stanja je i moj strah da mu se nešto ne desi, a to je i ono što sam već doživela kao devojčica. Ovo sve pišem jer mislim da može pomoći u rasvetljavanju mog psihičkog stanja i načina na koji mogu sebi pomoći tapkanjem. Nadam se da mi možeš na osnovu opisane situacije predložiti prave fraze koje bih mogla izgovarati prilikom tapkanja da se oslobodim ovog balasta koji me muči.

Strah je obrambeni mehanizam. Ti podsvesno, znači, nisi toga svesna, koristiš strah kako bi stekla dojam kontrole nad budućnošću.
Drugim rečima, tvoje strahovanje nikako ne pomaže u rešavanju tvoje situacije. Međutim ti ipak koristiš emociju strahovanja.
Razlog zašto to činiš je zato što te strah čini sigurnom.

Naravno, čini se kao kontradikcija. Kako strah može biti sigurnost?

Pa, kad strahuješ, pokazuješ sebi da si odgovorna i brižna. Što je strah veći, to je tvoja uloga zaštitnice uverljivija.

A što ako nebi strahovala?
Npr. kada ne bi uključivala tjeskobu u svoje osjećaje bez obzira što ti se u životu dešavalo?
Tvoj dečko je bolestan, ali ti nemaš strah.
Imaš problema s novcima, ali te toga nije strah, niti brineš.

Stalo ti je da se to reši, kao što ti je stalo da recimo kiša ili sneg prestanu da padaju, ali te nije strah toga što je trenutno loše vreme.

Odgovor je: Kada ne bi strahovala, smatrala bi sebe neodgovornom i okrutnom, a to ne želiš da budeš.

Međutim, ne strahovati nije isto što i ne mariti. Briga za nekoga ili nešto ne mora uključivati tjeskobu i strah.

Strah ti pomaže da osetiš barem neku kontrolu. Strah te gura da deluješ, da razmišljaš, ….da voliš.

Da nema straha, možda ne bi bila inspirisana da deluješ, razmišljaš i voliš.
Zato ga zadržavaš i teško ti je odvojiti se od straha.

Navikla si na strah, on ti je prirodan.
Poput blata i prljavštine, čuva te od hladnoće.

I sada kada ga trebaš ukloniti, ne ide lako.